О скупштини - Скупштина ХНК

Скупштина ХНК

Укратко о хисторији

Скупштина Херцеговачко-неретванског кантона носилац је законодавне власти у Кантону. Конституисана је 1996. године и тада је бројала 50 посланика.

Амандманима на Устав ХНК број посланика се смањио на 30 који се бирају на опћим и непосредним изборима, тајним гласањем на цијелом територију Кантона, у складу са Изборним законом Босне и Херцеговине.

Скупштина је једнодомна и посланици се бирају по представничком принципу , али има уграђене и механизме заштите виталног националног интереса.

Посланици

Скупштина Херцеговачко-неретванског кантона је законодавно тијело Кантона које се састоји од једног дома и броји 30 посланика чији мандат траје четири године. Посланике у законодавном тијелу кантона бирају бирачи на демократским и непосредним изборима, тајним гласањем, на цијелом подручју кантона. Сваки бирач може бити биран за кантоналног посланика. Скупштина Херцеговачко-неретванског кантона први пут бит ће сазвана најкасније десет дана након објављивања резултата избора.

Овласти

Скупштина има сљедеће надлежности:

а) Припрема и двотрећинском већином усваја Устав Кантона,

б) Доноси законе и остале прописе за извршавање кантоналних надлежности прописане Уставом Федерације Босне и Херцеговине,

ц) Усваја буџет кантона и доноси законе о опорезивању и на друге начине осигурава потребно финансирање,

д) Двотрећинском већином потврђује именовање Владе Кантона,

е) Доноси Пословник Скупштине,

ф) Бира посланике Кантона у Дом народа Парламента Федерације из реда заступника Скупштине, у складу са Уставом Федерације Босне и Херцеговине,

г) Обавља остале послове из свог д‌јелокруга као и оне које су јој повјерене.

О Кантону

Херцеговачко-неретвански кантон (ХНК) је федерална једница у саставу Федерације Босне и Херцеговине и смјештена је на југозападном дијелу Босне и Херцеговине, са сједиштем Владе и Скупштине у граду Мостару. Службени језици су хрватски, босански и српстки , а писма латница и ћирилиа. Сусједна подручја ХНК су Средњобосански кантон на сјеверу, на сјевероистоку кантон Сарајево, сјеверозападу кантон 10 и западу Западно-херцеговачки кантон. Сусједно подручје ХНК на истоку је ентитет Република Српска, а на југозападу Република Хрватска. Подручје ХНК укључује 9 јединица локалне самоуправе и то: град Чапљина, Читлук, Јабланица, град Коњиц, град Мостар, Неум, Прозор-Рама, Равно и град Столац.

ХНК заузима површину од 4.401 км2 , односно 16,85% територије ФБиХ или 8,59% територије Босне и Херцеговине. Густоћа насељености ХНК је 50,4 становника по км2, чиме се ХНК сврстава у рјеђе насељене кантоне с обзиром да је просјечна густоћа насељености Федерације БиХ 83,7 становника по км2. Подручје ХНК није под‌једнако насељено, па тако опћина Читлук и град Чапљина имају најгушћу насељеност са 100 становника по км2, а потом град Мостар са 90 становника по км2. С друге стране, најслабије насељене јединице локалне самоуправе су опћина Равно са 9,7 становника по км2 и опћина Неум са 20,7 становника по км2.

Таблица 1. Густина населјености по градовима/општинама у ХНК, 2013. година

Назив града/општине	Површина у км²	Број становника	Густина населјености
Чаплјина	256	26.157	102,2
Читлук	181	18.140	100,2
Јабланица	301	10.111	33,6
Конјиц	1169	25.148	21,5
Град Мостар	1175	105.794	90,0
Неум	225	4.653	20,7
Прозор-Рама	477	14.280	29,9
Равно	331	3.219	9,7
Столац	286	14.502	50,7
Укупно	4.401	222.004	50,4

Природне и географске карактеристике овог подручја су разноврсне, од плодних, пространих поља и непрегледних пашњака, ријека и језера па до вјековних листопадних и зимзелених шума и пружају обилне могућности за живот и привредни развој заснован на пољопривредној производњи, сточарству и дрвној индустрији. На сјеверу ХНК превладава умјерено континентална, на планинама планинска, а на југу медитеранска клима. Еколошки чиста и недирнута природа, географски положај и близина и добра прометна повезаност битне су чињенице за привредни просперитет овог краја.

Геопрометно гледајући, ХНК је раскрсница два осовинска комуникацијска правца – регионалног, државног, међудржавног (БиХ-РХ) и европског карактера – што одређује садашњу, али одређује и будућу позицију Херцеговине у овом дијелу Европе. Оба правца су под‌једнаке важности, али се оном осовине сјевер – југ даје већи приоритет. Та веза мора и копна, долином Неретве, је завршни дио вертикале европских комуникација из познатог Коридора Вц (Балтик-Адриатик). Друга осовина, Јонски правац, слиједи обалу Јадранског мора и повезује Европу преко Балкана с Блиским истоком. Цестовна мрежа веже регију са сусједним државама Хрватском и Црном Гором и надаље са остатком Европе. Мрежа жељезнице веже Мостар са Сарајевом и с луком Плоче на Јадранској обали у Хрватској, која је изграђена посебно да служи потребама Босне и Херцеговине и која представља природни транспортни улаз и излаз за државу, али и за регију.

Зрачни промет у регији функционира преко јединог регионалног аеродрома у Мостару који се налази у јужној мостарској котлини, у насељу Ортијеш, само 6 км од средишта Мостара.

ХНК, са својим природним парковима, бројним природним љепотама и културно хисторијским споменицима има велики туристички потенцијал.

Грб ХНК

Грб Херцеговачко-неретванског кантона је штитастог облика. Горњи дио је свјетлије плаве боје и заузима једну трећину дужине грба. У средини горњег дијела налази се златножуто сунце са девет кракова (зрака). Полупречник сунца једнак је дужини кракова сунца и њихова дужина заједно заузима двије трећине дужине горњег дијела грба. Доњи дио грба је тамније плаве боје и заузима двије трећине дужине грба. У доњем дијелу грба налазе се три водоравне, паралелне, валовите бијеле црте чија се дужина смањује пропорционално према доњем дијелу грба. Грб је опточен траком златножуте боје. Крајње тачке грба су као тачке једнакостраничног троугла.

Застава ХНК

Застава Херцеговачко-неретванског кантона је правоугаоног облика са одозго према доље водоравно пореданих пет пропорционалних поља једнаке величине: црвене, бијеле, плаве, бијеле и зелене боје. У средини заставе налази се грб Херцеговачко-неретванског кантона. Грб је смјештен тако да почиње и завршава на средини поља бијеле боје. Однос ширине и дужине заставе је 3:5.